KALKULACIJA PO ULAZNOM DOKUMENTU

Da bi artikli usli u magacinsko stanje, neophodno je uraditi kalkulaciju. Smisao kalkulacije je precizan obracun nabavnih vrednosti, ukalkulisavanje zavisnih troskova nabavke i formiranje prodajnih cena, ako je u pitanju roba. Bez obzira na tip kalkulacije, neki podaci su zajednicki. Radna tabela sadrzi spisak svih artikala koji se pojavljuju na ulaznom dokumentu, jedinica mere, nabavljena kolicina. U sledecoj koloni je dinarska nabavna cena. Ako je dokument devizni, ova cena se dobija mnozenjem devizne nabavne cene i zadatok kursa valute. U kolonu CENA se upisuje prodajna cena artikla, ako se radi o robi. Kolona RAZLIKA sadrzi trgovacku marzu i u najjednostavnijem slucaju je razlika izmedju prodajne i nabavne cene. Ukoliko se magacin vodi po nabavnim cenama ili je u pitanju magacin sirovina, prodajna cena nema smisao u formalnom znacenju, ali se ipak moze koristiti za preliminarno formiranje prodajne cene. Na primer, ako se stavi da je nabavna cena nekog proizvoda 80 dinara, a prodajna 100, magacin se zaduzuje po 80 dinara, ali je olaksano zadavanje izlazne cene u fakturama (100 dinara) ako se zada i prodajna cena. Za formiranje prodajne cene moze se zadavati i razlika ili prodajna cena - druga vrednost se automatski formira.

Sledeci vazan korak je uracunavanje zavisnih troskova - to su sve stavke upisane u odeljku TROSKOVI ulaznog dokumenta. To se radi komandom F4, ali se po ulasku u kalkulaciju ova komanda radi automatski. Ukoliko niste ukalkulisali dodatne troskove, u prvoj liniji na ekranu stoji odgovarajuce upozorenje.

Ovim je kalkulacija zavrsena. Upis se obavlja pritiskom na taster F2. Pri tome se zadaje broj i datum kalkulacije. Opciju NIVELACIJA STARIH ZALIHA treba ukljuciti ukoliko treba nivelisati stare zalihe. Na primer, ako se magacin vodi po prodajnim cenama, i na zalihama je vec artikal “Diskete” 10 kom x 50 dinara, a unosi se 5 komada po 55 dinara, pre ulaska nove robe treba izvrsiti nivelaciju starih zaliha. Ako se prethodna opcija ukljuci, pravi se automatski zapisnik o ovoj nivelaciji. Opcija UPIS CENA se koristi za kontrolu upisa u glavnu tabela artikala. Ako se ukljuci, sve iskalkulisane cene se upisuju u tabelu artikala. Slicnu namenu ima opcija UPIS POREZA. Ako se kalkulacija naknadno menja, ove opcije treba iskljuciti jer bi ponovni upis cena verovatno pokvario tekuce stanje.

Mogu se koristiti i sledece naredbe:

F3 - Brisanje kalkulacije. Ovim se kalkulacija privremeno stornira i svi artikli se povlace iz magacina. Stanje u magacinu postaje kao pre upisa kalkulacije.

F5 - Stampanje kalkulacije.

Shift-F5 - Stampanje kalkulacije (2).

Ctrl-F5 - Stampanje raspodele troskova po kalkulaciji. Moze se izabrati stampa pojedinacnih vrednosti po jedinici mere ili ukupna raspodeljena vrednost po artiklima.

F6 - Procenualno zadavanje prodajne cena za sve stavke. Na primer, ako se zada 30, sve nabavne cene bice povecane za 30 procenata.

Ctrl-F6 - Unos razlicitih cena u cenovnik. Ovom opcijom se moze direktno menjati cena u cenovniku za tekuci artikal.

F7 - Preuzimaju se cene iz ulaznog dokumenta ili iz tekuce tabele artikala. Opcija NAB.CENE→REFERENTE kopira nabavne cene dobavljaca u referentne cene.

Ctrl-F7 - Ucitavanje prodajnih cena iz izabranog cenovnika.

F8 - Devizni kalkulator koji olaksava devizno formiranje cene za tekuci artikal.

Shift-F8 - Formiranje prodajne cene u odnosu na referentne ili devizne cene.

F9 - Pregled svih ulaza po tekucem artiklu.

Shift-F9 - Zaokruzivanje prodajne cene na zadat broj decimala.