(1) Kako se moze izmeniti zapisnik o popisu?

- Ukoliko se prilikom unosa zapisnika o popisu ukljuci opcija “UPIS CENA”, sve unete cene i kolicine bice upisane u tekucu tabelu artikala. To znaci da ce tekuce stanje biti naruseno ukoliko se ova opcija ukljuci pri naknadnoj izmeni popisa. Na primer, ako je bilo ulaza ili izlaza posle popisa, upis popisa ponistava tekuce stanje artikala. Zato treba uraditi proveru stanja u tabeli zaliha (F8).

(2) Zasto nisu dobre nabavne cene u fakturama?

- Bez obzira na metod vodjenja magacina, za svaki artikal ce se voditi prodajna i prosecna nabavna cena. Prosecna nabavna cena funkcionise tako sto se kod svakog ulaza racuna prosecna cena kompletne zalihe. Na primer, ako na zalihama postoji 10 komada nekog artikla cija je nabavna cena 100 dinara, nabavka novih pet komada cija je cena 120 dinara promenice cenu na:

10*100 + 5*120 = 1600 1600 / 15 := 106.67

Tekuca tabela stanja magacina cuva i ovu cenu za svaki artikal. Kada se izda faktura, belezi se odgovarajuca nabavna cena _u trenutku prodaje_. Ukoliko u tom trenutku nisu uneseni ulazni dokumenti za taj artikal, zabelezice se nabavna cena od 0 dinara. U ovom slucaju postoje dva nacina da se izmene nabavne cene: (1) da se direktno unesu pravilne nabavne cene (Shift-F4) ili (2) da se uradi rekalkulacija nabavnih cena.

(3) Zasto racunar ne prihvata otkucane brojeve?

- Proverite da li je ukljucena lampica NumLock iznad pomocne tastature.

(4) Kako se pravi faktura na osnovu dve otpremnice?

- Prvo se naprave otpremnice (moze ih biti i vise), a zatim se oznace tasterom Space. Posle toga se aktivira F6 i tako se kreira jedna faktura za sve oznacene otpremnice. Pri tome treba imati u vidu da ovakve fakture zahtevaju specificno kontiranje, zbog toga sto se razduzuju dva magacina i da je u principu bolje napraviti dve odvojene fakture.

(5) Zasto se izlazna faktura ne pojavljuje u izvestajima iako postoji u spisku izlaznih faktura?

- Postoje dva razloga zbog kojih se ovako nesto moze desiti. Prvo, Ukoliko je sa fakture skinuta oznaka “”, ona se nece uzimati u obzir u izvestajima. Drugi razlog je sto je mozda greskom otkucana pogresan datum ili godina. Na primer, ako je faktura od 20.01.97, a trazi se izvestaj od 01.01.97-31.01.97, ova faktura nece biti u izvestaju.

(6) Kako izbrisati sve kolicine u nekom magacinu?

- Najjednostavniji nacin je da se uradi “provera” tasterom F8, s tim sto treba ISKLJUCITI sve ponudjene opcije. Tako ce se za tekucu kolicinu ponuditi sve nule za sve artikle.

(7) Zasto u pregledu zaliha i cenovniku nema kolicina i cena?

- Zato sto nije izabran zeljeni magacin. Pritisnite F10 i izaberite zeljeni magacin.

(8) Zasto se ne mogu direktno uneti cene/kolicine u pregledu zaliha? Takodje se ne moze dobiti kartica artikla.

- Zato sto nije izabran magacin ili je izabrano vise magacina. Da bi se bilo koja od navedenih operacija izvrsila, mora se izabrati jedan magacin komandom F10. Ukoliko ni ovo ne pomogne, verovatno je u pravima pristupa zabranjena direktna izmena cena/kolicina.

(9) Kako da napravim da nabavne cene u magacinu budu za 20 procenata manje od prodajne cene.

- Neophodno je uraditi nivelaciju. U stavkama nivelacije se izabere F4, izmena nabavih cena, metod je “procentualni”, zada se zeljeni procenat i na kraju se izabere opcija “svi artikli”. Tako ce sve nabavne cene biti smanjene za zadati procenat u odnosu na prodajne cene.

(10) Zasto je na fakturi obracunat veci porez nego sto je potrebno?

- Proverite definiciju dokumenta u tipovima dokumenata. Verovatno je u polje NUDI SE stavljeno da se za svaki artikal nudi porez koji se dodatno obracunava za svaku stavku. Takodje se moze desiti da je navedeno da se neki porez obracunava, ali se ne prikazuje.

(11) Kako uraditi prelaz na novu godinu?

Procitajte posebno poglavlje o tome.

(12) Kako uraditi vecu nivelaciju iz vise delova?

Prvi nacin je da se nivelacija razbije na nekoliko manjih. Drugi se nesto razlikuje. Naime, problem je sto se prilikom upisa nivelacije stavke kojima nije promenjena cena automatski brisu iz nivelacije. Zato odmah po kopiranju kolicina i cena iz magacina treba uraditi fiktivno povecanje svih cena za, na primer, 1 procenat: tako ce svi ucitani artikli ostati i posle snimanja.

(13) Sta raditi u slucaju nestanka struje?

Nestanak struje, neispravan racunar ili resetovanje u toku rada moze ozbiljno ostetiti podatke u bazi. Zato treba po svaku cenu izbegavati prekide u radu programa: uvek treba izaci iz programa i tek onda iskljuciti racunar. Ipak, ako se prekid desi, uvek treba uraditi neke radnje kako bi se izbegle nezeljene posledice. Kao prvo, treba generisati nove indekse (opcija OSTALO/BAZA PODATAKA/GENERISANJE INDEKSA). Posle toga treba aktivirati opciju TESTIRANJE BAZE. Ukoliko se dobije izvetaj sa nekom greskom, treba obavezno kontaktirati WINGS.

(14) Program javlja SISTEM JE UGASEN i ne dozvoljava dalji rad.

Problem je sto ste prekinuli neku od kriticnih obrada. Na primer, snimanje baze podataka na diskete je takva obrada. Na pocetku takve obrade se ukljucuje poseban “crveni” semafor koji ne dozvoljava ostalim korisnicima da pristupaju programu u vreme kriticne obrade. Semafor se na kraju obrade gase. Medjutim, ako prekinete racunar u sredini obrade, crveni semafor ce ostati ukljucen. Resenje je da se pritisne taster “S” u trenutku ispisivanja poruke “SISTEM JE UGASEN…”. To ce pogasiti sve aktivne semafore.

(15) Program javlja za neki dokument da je nedostupan?

Slicna situacija kao u prethodnom slucaju. Treba resetovati odgovarajuci semafor (moguce samo za korisnike koji imaju sistemski pristup). Naime, program kod svake izmene ili neke slicne operacije nekog dokumenta kreira “crveni” semafor koji u trenutku izmene ne dozvoljava pristup ostalim korisnicima. Kad se izmena zavrsi, semafor se automatski gasi i ostali korisnici mogu normalno da pristupaju tom dokumentu. Medjutim, ako se iz bilo kog razloga prekine izmena (prekid struje, kvar na racunaru, …) semafor ostaje kreiran i sistem ne dovoljava pristup dokumentu. Tada treba iskljuciti taj ili sve semafore (Ostalo/Sistemske opcije/Semafori) ili Otkucati Alt-S pa onda Alt-A.

(16) Kako funkcionisu cene u programu?

Najbolje je da procitate posebno poglavlje o tome.

(17) Kako uskladiti podatke o robi u programu?

U principu, postoje cetiri razlicita nacina da se sazna stanje robe u nekom magacinu: 1) Tekuce stanje magacina (Zalihe/Evidencija magacina/F5) 2) Saldo kartica (Ulaz izlaz po dokumentima) 3) Stanje KEPU evidencije 4) Stanje konta 1300

Svaki od ovih nacina ima i nekoliko alternativa. Na primer, svi izvestaji iz menija ZALIHE daju iste podatke kao i opcija (1). Svi izvestaji o ulazu i izlazu iz menija ULAZ/IZLAZ daju iste podatke kao (2). U normalnom koriscenju sva cetiri pokazatelja moraju biti identicna. Postoji mogucnost manjih razlika (zbog zaokruzenja), ali ta razlika ne bi smela da prelazi 1-2 dinara. Najtacniji podatak (i od njega treba krenuti kod sravnjivanja) je (2) - to je zbir svih robnih kartica artikala. Ako se (1) ne slaze sa time, nisu dobre neke kolicine ili cene - posluzite se komandama F8 i Alt-F8 za proveru tekuceg stanja zaliha. Alt-F8 se moze koristiti sa ukljucenom opcijom NEISPRAVAN SALDO KARTICE cime se dobijaju artikli koji imaju losu cenu. Ukoliko se lager vodi po prodajnoj ceni, problem moze biti i u neisravnoj kartici - neispravna nivelacija, na primer. KEPU (3) se lako sravnjuje tako sto se ponovo generise za zeljeni period. Konto zaliha se mora porediti sa izvestajem (2), pri cemu jedina greska moze nastati u nekom nedostajucem knjizenju.

(18) Zasto se razlikuje izvestaj stanje na dan i ulaz/izlaz?

Ova dva izvestaja bi u principu morala da daju identicne rezultate. Ukoliko se zalihe vode po nabavnim cenama, moze se javiti minimalne razlike. Ukoliko e jave vece razlike, radi se o neispravnim karticama artikala. Evo primera - neka je kartica artikla:

          1          15                                             

Strogo knjigovodstveno gledano, trenutno stanje je 10-15+40=35 dinara. Medjutim, ako se posmatra cena artikla, vidi se da je posle izlaza ostalo stanje 0, a tek posle toga je usao jedan komad po 40 dinara, pa je logicno da poslednja cena bude 40 dinara. Razlog zabune je neispravan izlaz, koji kolicinu postavlja na 0, ali artikal ostaje na vrednosti od -5. Izvestaj ukupan ulaz i izlaz racuna na prvi nacin i tako trenutno stanje prikazuje kao 1×35, a izvestaj stanje na dan racuna cenu kod svake stavke i tako “gresi” za tekucu cenu od 40 dinara.

(19) - Zasto se ne slaze trenutno stanje i ulaz-izlaz?

Proverite da li je u sistemskim opcijama ukljucena opcija da se izlaz racuna po datumu fakture. Naime, program inicijalno racuna izlaz robe po datumu otpreme. Tako rade svi izvestaji i kartice artikala. Medjutim, ovo se moze izmeniti tako da sve radi po datumu fakture. Pri tom imajte u vidu da se kod KEPU mora sve voditi po datumu otpreme, pa ce se pojaviti neslaganje u slucaju da imate razlicite datume otpreme i fakturisanja.

(20) Zasto su mi se odjednom pokvarile cene u cenovniku?

Cene iz cenovnika se uvek nude kada se pravi neka izlazna faktura ili interni prenos. Te cene se mogu promeniti na nekoliko nacina:

- prvo, moguce je rucno izmeniti te cene. Ovaj nacin treba izbegavati, jer je posle tesko otkriti ko je i kada izmenio cene.

- Preko nivelacije. Nivelacija menja cene iz cenovnika, ali samo ako je ukljucena odgovarajuca opcija prilikom nivelacije (upis cena). Veoma cesta greska jeste da se prilikom brisanja nivelacije izabere opcija “vracanje starih cena” sto ima za rezultat da se u cenovnik vracaju cene pre nivelacije!

- Preko kalkulacije. Kod izrade kalkulacije (direktan ulaz robe ili interni prenos) formira se prodajna cena, koja se upisuje u cenovnik, ako je ukljucena odgovarajuca opcija. Veoma je vazno paziti da se ova opcija ne ukljuci prilikom izmene neke starije kalkulacije, jer se tada stare cene upisuju preko novih cena!

(20) Kako sravniti magacin po nabavnim cenama?

Pogledajte poseban tekst o tome. Takodje pogledajte tekstove o rekalkulaciji nabavnih cena i o greskama koje se mogu javiti.

(21) Zasto se izvestaj ne eksportuje dobro u Excel?

App ima sistem za eksport bilo kog izvestaja u Office programe kao sto je Excel. Pri tom postoji mehanizam koji pokusava da prepozna kolone u izvestaju i na osnovu toga se radi eksport. Medjutim, ponekad taj mehanizam ne uspe da prepozna kolone (ovo zavisi od konkretnih podataka) i onda se kolone ne razdvoje ispravno. Ukoliko Vam se to desi, mozete eksportovati izvestaj u ASCII i onda u Excel ucitati ASCII file i samostalno definisati sve kolone. NAPOMENA: Wings ne garantuje ispravan eksport svih izvestaja u programu, pa to ne spada u greske programa. Ipak, ukoliko vam cesto treba eksport nekog izvestaja, kontaktirajte nas kako bi ga trajno prilagodili.