CENE

Vazan elemenat programa je sistem za rad sa cenama artikala. Pravilno shvatanje ovog sistema ce uciniti da efikasnije i pravilnije koristite citav program.

Kao prvo, treba znati da u internoj organizaciji program funkcionise isto, bez obzira da li se neki magacin vodi po prodajnim ili nabavnim cenama. Svaki magacin (ili prodavnica) ima svoju tabelu tekucih cenai to za svaki artikal postoje nabavne i prodajne cene. Slicno je i sa kolicinama - svaki magacin ima svoje kolicine za svaki artikal. Ove cene se mogu jednostavno videti tako sto se iz PREGLEDA ZALIHA tasterom F10 izabere zeljeni magacin - u koloni NAB.CENA je nabavna, a u PRO.CENA prodajna cena izabranog artikla. Ove cene se mogu menjati na vise nacina. Prvi i najjednostavniji je direktno (rucno) menjanje cena u pregledu zaliha. Ovaj nacin moze biti koristan samo ponekad, kada pravite neku privremenu i prirucnu evidenciju, a u knjigovodstvenom vodjenju je ovako nesto najstrozije zabranjeno. Ova mogucnost se moze lako iskljuciti kroz prava pristupa korisnika (Direktna izmena cena). Sledeci nacin da se izmeni tekuca cena je ulaz artikala: kada se napravi ulazna kalkulacija, automatski se menja prosecna nabavna cena i prodajna cena. Prosecna nab.cena se racuna kao prosek izmedju tekuce zalihe i nove kolicine. Prodajna cena se uzima sa kalkulacije i to samo ako je na kalkulaciji ukljucena opcija “UPIS CENA”, inace ostaju stare cene. Ovaj postupak zahteva malo detaljnije objasnjenje: neka na zalihama imate artikal 10 komada po 80 din (nabavna cena) i prodajna cena je 100 dinara. Ako je uradjena ulazna kalkulacija jos 10 komada po 90 dinara i prodajne cena 110 dinara, nova pros.nabavna cena ce biti (10×80 + 10×90) / 20 = 85 i to se automatski upisuje u tekucu nabavnu cenu. Ako je pri upisu kalkulacije ukljucena opcija UPIS CENA, prodajna cena bice 110 dinara. Ukoliko je ova opcija iskljucena, ostace stara prodajna cena od 100 dinara! Na ovo treba obratiti paznju, jer je to nacin da se napravi nesklad izmedju kartica i tekucih cena. Ukoliko se kalkulacija odmah upisuje, ova opcija je automatski ukljucena i nece biti ovakvih problema. Razlog za postojanje opcije UPIS CENA su izmene - ako ste upisali neki ulaz i desi se da je potrebno izmeniti neke podatke pre knjizenja, mora se prvo izbrisati uradjena kalkulacija, uraditi potrebne izmene, a tek onda se kalkulacija ponovo upisuje. Neka je, na primer, posle naseg ulaza bilo jos ulaza i neka je sada tekuca prodajna cena 150 dinara. Ako se posle izmene naseg ulaza i upisa kalkulacije ukljuci opcija UPIS CENA, tekuca cena ce postati 110, sto nije ispravno! Zato je prilikom naknadnog upisa kalkulacije opcija UPIS CENA uvek iskljucena. Slicna situacija je i sa nabavnim cenama: kod brisanja kalkulacije, program pokusava da “vrati” staro stanje i da restaurira staru nabavnu cenu. Na zalost, to je nemoguce ukoliko je u medjuvremenu menjana kolicina doticnog artikla: uradjen ulaz, prenos, izlaz, … Zato se posle ovakve operacije redovno desava da tekuca nabavna cena ne bude dobra. Jedini nacin da se to sredi je korekcija nabavnih cena. Kod svakog izlaza (izlazne fakture) se upisuje tekuca nabavna cena i ona se kasnije koristi za obracun razlike u ceni. Izlazi ni na koji nacin NE menjaju tekuce cene. Slicno funkcionisu i interni prenosi: ako je prenos M1→M2, iz magacina M1 se vrsi izlaz i njegove cene se ne menjaju. U magacin M2 se vrsi ulaz i menjaju se njegove i nabavne i prodajne cene, po istim pravilima kao kod ulaza. NABAVNE CENE Program za sada podrzava vodjenje zaliha po prosecnim nabavnim i prodajnim cenama. Bez obzira koji se metod izabere za svaki magacin, program paralelno za svaki artikal paralelno ima podatke o nabavnim i prodajnim cenama. Zbog odredenih nedoslednosti u propisima (Kepu), trenutno je najpreporucljivije vodjenje zaliha po podajnim cenama. U knjigovodstvu se svuda koristi samo podatak o prodajnoj ceni, bez obzira sto App paralelno sa prodajnim vodi zalihe i po nabavnim cenama. Koje ce se cene koristiti predstavlja samo izbor korisnika, jer program ima obe cene. App ima mogucnost vodenja zaliha po nabavnim cenama na dva nacina. Jedan podrazumeva vodjenje po standardnim knjigovodstvenim prosecnim nabavnim cenama. Evo jednog primera: Opis ulaz izlaz stanje nab.cen pros.cen ———————————————- uf.1 10 10 100 100 uf.2 10 20 120 110 if.1 1 19 110 110 pren.1 1 18 110 110 ———————————————- Kao sto se vidi, kod svakog ulaza se racuna prosecna nabavna cena na osnovu trenutnog stanja i novog ulaza. Zatim se kod svakog izlaza jednostavno belezi tekuca nabavna cena, sto je kasnije osnova za sve izvestaje. Tako ce u gornjem primeru kod if.1 biti upisano da je nabavna cena u tom trenutku bila 110 dinara, pa ce obracun fakture glasiti na tu vrednost. Treba imati u vidu da ovaj metod podrazumeva da svaki magacin ima svoje posebne nabavne cene, jer prenosi izmedu dva magacina (ili VP→MP) prenose i nabavne cene, tj. posmatraju se kao ulazi u drugi magacin. Tako se moze desiti da jedan isti artikal u dva magacina ima sasvim razlicite nabavne cene. Na primer, ako se nabavi neka roba po 80 dinara i smesti u magacin M1, pa se zatim prebaci u M2, nabavne cene u oba magacina ce biti 80 dinara. Ako se sad napravi ulaz u M1 po 100 dinara, u magacinu M1 ce nova prosecna nabavna cena biti 90 dinara (na primer), dok ce nabavna cena u M2 ostati nepromenjena. Glavni nedostatak ovog metoda je sto je neophodno imati besprekornu dokumentaciju koja se unosi iskljucivo hronoloski. Poseban problem su eventualne eksterne lokacije (filijale) koje mogu imati sasvim pogresne nabavne cene, a te cene se prenose i u centralu transferom podataka. Ovo se moze resiti koriscenjem opcije programa “globalna korekcija” koja za zadati period ponovo slaze kartice artikala i generise prosecne nabavne cene. Drugi metod su tzv. referentne nabavne cene** koje su specificne za App. Naime, osim standardnog knjigovodstvenog metoda vodjenja zaliha po prosecnim nabavnim cenama koje su posebne za svaki magacin, program podrzava i vodjenje po referentnim cenama. Ovo se moze koristiti samo za nezvanicne evidencije, jer se dobijeni podaci ne mogu direktno koristiti u knjigovodstvu. Preciznije, ne mogu se koristiti podaci o nabavnim cenama, dok se podaci o prodajnim mogu normalno koristiti.

Sustina referentnih cena jeste da su one zajednicke za sve magacine. Evo primera: u dva magacina ulazi roba po raznim nabavnim cenama:

M1: 10 x 100 din M2: 10 x 120 din

Posle ovoga ce stanje u M1 biti 10×100, u M2 10×120. Ako se koriste referentne cene, onda ce se prilikom ulaza u M2 izracunati prosek na nivou cele firme (svih magacina) pa ce stanje u M1 biti 10×110, a M2 10×110. U stvari, na referentne nabavne cene ne uticu prenosi, vec samo ulazi. One su mnogo “zilavije” na izmenu redosleda dokumenata i lakse se kontrolisu.

Da bi se ukljucile, treba u Sistemskim opcijama/Podesavanje programa/Cene/Nabavne cene iz kalkulacije se upisuju u “A-NAB.REF”. Svi izvestaji ce na dalje normalno raditi.