BRUTO I NETO OBRACUN

Zakon predvidja iskljucivo bruto obracun zarada, ali veliki broj firmi i pored toga zarade dogovara u neto iznosu i tako i radi obracun. App delimicno podrzava neto obracun plata i to na sledeca dva nacina (podesava se u sis.opcijama):

1) Iterativno racunanje neto plate. Kod ovog metoda se zada zeljena neto plata za radnika, a program menja bruto platu (odnosno osnovni koeficijent) sve dok se ne dobije zeljena neto plata.

2) Direktan preracun neto plate u bruto. Neto plata se po formuli preracunava u bruto platu i onda se izvodi klasican bruto obracun.

Vazno je shvatiti razlike izmedju ova dva metoda: prvi metod ce uvek kada je to moguce napraviti da je neto plata jednaka zadatom iznosu, bez analize koliko je radnik radio, bio na bolovanju itd. Drugi metod je “inteligentniji”: on uzima u obzir da li je radnik radio ili bio na bolovanju/odmoru, pa je taj metod pravilniji. Na primer, ako je radnik radio 168 sati, por.oslobodjenje je 7310 i zadata je neto plata 30.000, program ce primenom metode 1. izracunati bruto platu 41.544, sto daje neto platu od 30.000. Ako se sa istim parametrima koristi metod 2, dobice se isti rezultat. Razlika nastaje kad radnik ima i druge sate koji se ne racunaju isto kao radni sati. Na primer, ako je radnik radio 84 sata, a 84 sata bio na odmoru, a prosecna satnica u zadnja 3 meseca je bila 150 din. Ako se koristi metoda 1, radnik ce dobiti tacno 30.000 i to na sledeci nacin:

- naknada za odmor je 84 x 150 = 12.600 - bruto zarada radnika za 84 sata je 28.944 - ukupna bruto plata je 41.544, sto daje neto platu od 30.000

Primetite da je ovoga puta plata za radne sate bez osnova POVECANA da bi se dobila neto plata od 30.000. Program povecava osnovni koeficijent kako bi dosao do trazenog rezultata. To ne mora uvek da uspe, odnosno mogu se zadati parametri takvi da se trazena neto plata ne moze dobiti. Na primer, ako je radnik ceo mesec bio na odmoru i zada se plata od 30.000, program ne moze da utice na iznos, jer on u potpunosti zavisi od prosecne satnice.

Ako se koristi metod 2, dobija se:

- naknada za odmor je 84 x 150 = 12.600 - bruto zarada radnika za 84 sata je 20.772, sto je tacno polovina od ukupne zarade od 41.544. - ukupna bruto plata je 33.372, sto daje neto platu od 24.271

Izbor metode zavisi od toga sta tacno zelite, ali u zakonskom smislu, metod 2 je ispravniji.

Razlika izmedju ova dva metoda je u tome sto se naknade uzima prosek plate za zadnja tri meseca. Svaki obracun ima poseban parametar RACUNANJE PROSEKA ZA NAKNADU koji je podrazumevano ukljucen. Ako ovaj parametar iskljucite, za naknade se uzima satnica ista kao i za radne sate, pa ce oba metoda dati iste rezultate.