UNOS PRAVILA ZA KNJIZENJE

Svako pravilo za knjizenje se unosi na isti nacin. Ekran je podeljen na dva dela, pri cemu se u gornjrm delu prikazuju skracenice koje se mogu koristiti u toku unosa, a u donjem delu je samo pravilo. Spisak skradjenica se menja, u zavisnosti od objekata koji se trenutno unosi (konto, opis, duguje, potrazuje. U tekstualnim objektima (konto, opis, ..) skracenice se prikazuju u zagradama (na primer, <K>). Tada se rezultujuci tekst dobija tako sto se umesto oznake ubaci odgovarajuci tekst. Na primer, ako je za konto magacina defisan niz “001”, a u pravilu za konto pise “130<M>”, onda ce prilikom knjizenja tu pisati “130001”. Numericka polja (na primer, duguje i potrazuje) nemaju skradjenice vec promenljive. Promenljive se pisu bez zagrada i mogu se koristiti osnovne racunske operacije. Na primer, ako se stavi samo V, kao rezultat se dobija vrednost fakture, a V*1.2 je vrednost fakture uvecana za 20 procenata. Ispravnost konta i izraza se NE provera prilikom unosa, vec prilikom kasnijeg generisanja naloga i tada ce biti prijavljene eventulne greske.

Ovako uneta pravila se direktno preslikavaju u stavke naloga pri kasnijem kontiranju dokumenata. Postoji i veoma vazna mogucnost definisanja parametara u pravilu za knjizenju. Svi parametri se moraju definisati na pocetku pravila, ispred svih ostalih stavki. U polje KONTO za pravilo se unosi ”<A>”, obavezno velikim slovima. U OPIS se unosi opis parametra koji se trazi i u DUGUJE naziv promenljive u kojoj ce se cuvati uneta vrednost. Evo primera: neka je definisano sledece pravilo. U principu bi to trebalo da bude korisnicki sablon, ali moze i pravilo za fakturu i slicno. Kada se startuje ovakvo pravilo, prvo se na ekranu ispisuje maska za unos podataka u koju treba uneti trazenu vrednost. Zatim je uneta vrednost dostupna preko promenljive D i moze se koristiti kao i sve druge promenljive. Ovako definisane promenljive mogu da sadrze brojeve koji se mogu koristiti u izrazima na dugovnoj ili potraznoj strani stavki naloga. Ukoliko se promenljiva stavi u zagrade, onda se radi o promenljivoj koja menja tekst unutar opisa. Na primer, stavka moze da glasi:

<A> Unesi broj fakture: <F>

Kasnije se u stavkama moze pisati opis “Faktura br.<F>”. Napomena: ”<F>” se obavezno mora pisati velikim slovima.

KONTO OPIS DUGUJE POTRAZUJE ——- ————- ———- ——— <A> Unesite vred: d <A> Unesite dok.: <F> ! d := d+100 2011 Prenos <F> d 2012 Prenos <F> d

Umesto oznake ”<A>” moze se koristiti i znak ”?”. Deo ispod ucitavanja podataka (pocinje znakom ”!”) koristi se za razna izracunavanja. U DUGUJE polje se upisuje proizvoljan matematicki izraz koji se kod poziva pravila izracunava. U kreiranju slozenijih sablona moze se koristiti i veoma korisna funkcija GsK koja vraca trenutno stanje nekog konta. Na primer, GsK(“2010”) vraca trenutni saldo konta 2010. Ako se navede u obliku GsK(“2010”, “D”), vraca samo dugovnu stranu, a GsK(“2010”, “P”) vraca samo potraznu stranu. Ukoliko se navede i treci parametar, moze se dobiti stanje konta zakljucno sa nekim datumom. Na primer, GsK(“2010”,”D”,”20.10.00”) vraca dugovni saldo zakljucno sa 20. oktobrom.

U pravilima se mogu koristiti promenljive prikazane u gornjem delu ekrana, kao i sve osnovne matematicke operacije. Na primer, u izlaznim fakturama se moze pisati PV-R i to oznacava prodajnu vrednost umanjenu za rabat. Neke promenljive imaju ispred sebe oznaku “*” koja oznacava da se osim navedenog imena mogu koristiti i imena po tipovima artikala. Na primer, ako je u prozoru dostupna promenljiva *PV, moze se koristiti samo PV, ali i APV, BPV, … Evo spiska znacenja:

PV - Prodajna vrednost fakture (Sve zajedno) APV - Prodajna vrednost akciznih proizvoda na fakturi (Akc.proizvodi). BPV - Prodajna vrednost robe bez poreza (Bez poreza) KPV - Prodajna vrednost kartica (Kartice) XPV - Prodajna vrednost artikala sa obicnim porezom (Roba) UPV - Prodajna vrednost artikala koji su oznceni kao usluge (Usluge) PPV - Prodajna vrednost sopstvenih proizvoda (Proizvodi)

Slicno znacenje imaju *NV, *V, …

U definisanju pravila je moguce koristiti uslovnu naredbu, za to se koriste naredbe !IF i !ENDIF. Na primer:

KONTO OPIS DUGUJE POTRAZUJE ——- ————- ———- ———

U prethodnom primeru se prvo definisu promenljive X i Y. Zatim se u nastavku ispituje vrednost promenljive X. Ako je vrednost veca od nule, primenjuju se stavke do prvog ENDIF (konta 1000 i 2000). Zatim se ispituje vrednost promenljive Y. Ako je ona pozitivna, izvrsava se stavka konto 3000. Stavka sa kontom 4000 se svakako izvrsava, jer je izvan uslovne naredbe.

U okviru uslova za proveru mogu se koristiti i promenljive koje se pojavljuju u polju KONTO. Tada se ta promenljiva mora staviti u znake navoda. Na primer:

!IF ”<M>” == “VP”

Evo i ostalih komandi koje se mogu koristiti.

F2 - Unos nove stavke pravila. Isti efekat se dobija i sa Space.

F3 - Brisanje stavke naloga.

F6 - Kopiranje stavke pravila.

Shift-F6 - Kopiranje stavke, zamenjuju se dugovna i potrazna strana.

Alt-F6 - Kopiranje stavke, bez dugovne i potrazne strane.

F9 - Pregled kontnog plana i odgovarajuceg konta.

TAB, A - Da li ce se traziti analiticka stavka.

Insert - Umetanje stavke na tekucu poziciju u pravilima.